GI onkologija

26/05/2026

Konzilijar

Intraperitonealni paklitaksel u prvoj liniji lečenja karcinoma želuca sa peritonealnim metastazama: rezultati DRAGON-01 faze 3

Peritonealne metastaze (PM) karcinoma želuca ostaju jedan od najtežih terapijskih problema, jer medijana preživljavanja uz standardnu sistemsku hemioterapiju retko prelazi 11 meseci, a peritoneum je i dalje najčešće mesto neuspeha lečenja. U teoriji, intraperitonealna (IP) primena paklitaksela zaobilazi ovaj problem jer omogućava postizavanje visoke lokalne koncentracije leka uz ograničenu sistemsku ekspoziciju. Ipak, do sada nijedna randomizovana studija faze 3 nije potvrdila prednost ovog pristupa u OS.

23/04/2026

Konzilijar

Imunološko preoblikovanje karcinoma želuca gastričnom mikrobiotom (Gut)

Karcinom želuca i dalje je jedan od najopasnijih maligniteta na svetu – peti po učestalosti, četvrti po smrtnosti. Uprkos godinama istraživanja, prognoza ostaje loša, a odgovori na terapiju nepredvidivi. Imunoterapija je donela nadu, ali i razočaranje: čak i pembrolizumab, koji je u određenim podtipovima uznapredovalog karcinoma želuca ušao u prvu liniju lečenja, pomaže samo delu pacijenata. Zašto ostalima ne pomaže, dugo nije bilo jasno, sve dok istraživači nisu usmerili posebnu pažnju prema mestu na kojem bolest i počinje – prema samoj sluznici želuca i bakterijama koje na njoj žive. Pregledni rad objavljen u aprilu 2026. u časopisu Gut, jednom od

24/02/2026

Konzilijar

Nestanak metastaze na snimku: radiološki nalaz, onkološka realnost i hirurška odluka

Savremena sistemska terapija metastatskog kolorektalnog karcinoma dovela je do situacije koja je do pre samo jedne decenije bila retka: kod značajnog broja pacijenata jetrene metastaze nakon terapije više se ne prikazuju na kontrolnim CT i MRI pregledima. Ovaj fenomen, u literaturi poznat kao disappearing liver metastases (DLM), otvara dve suštinske kliničke dileme: Ovo pitanje više nije samo teorijsko, i ima neposredne posledice po hiruršku strategiju. Radiološki prikaz i pouzdanost procene Prospektivna, međunarodna studija objavljena 2025. godine u časopisu JAMA Surgery (Kataoka i sar.) analizirala je pacijente sa inicijalno neresektabilnim metastazama kolorektalnog karcinoma u jetri koji su nakon hemioterapije postali kandidati

23/02/2026

Konzilijar

DELII (faza III): da li je standardna doza nivolumaba viša nego što je potrebno?

U studiji DELII (Development of Low-Dose Immunotherapy in India), otvorenoj, randomizovanoj studiji faze III sa dizajnom superiornosti, sprovedenoj na Odeljenju za medicinsku onkologiju bolnice Tata Memorial u Mumbaju u periodu od 2020. do 2024. godine, kod pacijenata sa relapsno-refraktornim solidnim tumorima, intravenski (i.v.) nivolumab u dozi od 20 mg na svake dve nedelje doveo je do statistički značajnog produženja ukupnog preživljavanja (OS) u poređenju sa standardnom hemioterapijom, uz manju učestalost neželjenih događaja i bolji kvalitet života (QoL). Prema dr Kumaru Prabhashu i saradnicima, koji su rezultate objavili 28. januara 2026. godine u časopisu Journal of Clinical Oncology (JCO), inhibitori imunoloških

03/02/2026

Konzilijar

Starost pacijenta i mišićne mere kao prediktori uspešnosti hirurgije kod lokalno uznapredovalog adenokarcinoma jednjaka

U lečenju lokalno uznapredovalog adenokarcinoma jednjaka standardno se primenjuje neoadjuvantna hemioradioterapija, uz mogućnost naknadne ezofagektomije. S obzirom na to da je ezofagektomija jedan od fiziološki najopterećujućih zahvata u digestivnoj hirurgiji, pitanje koje ostaje prisutno u kliničkoj praksi glasi: kod kojih pacijenata operacija donosi jasnu korist, a kod kojih pacijenata te koristi nema? U studiji koju su objavili Sanderfer i saradnici analizirani su bolesnici sa T2–T4 N0–N2 M0 adenokarcinomom jednjaka lečeni neoadjuvantnom hemioradioterapijom. Iz daljeg razmatranja isključeni su pacijenti kod kojih je tokom ponovne procene stadijuma bolesti utvrđena metastatska ili neresektabilna bolest, kao i pacijenti koji su umrli unutar prvih 60

30/01/2026

Konzilijar

Metoda kolorektalne endoskopske submukozne disekcije koja bi mogla poboljšati ishode

Endoskopska submukozna disekcija (ESD) razvila se kao metoda koja omogućava en bloc uklanjanje velikih polipa, lateralno širećih lezija (LST) i površinskih neoplazija gastrointestinalnog trakta, čime se obezbeđuje potpuna histopatološka procena margina. Šira primena ESD-a je ograničena, ponajviše zbog anatomije kolona sa tankim mišićnim slojem, prisustva angulacija, ograničene stabilnosti instrumenta tokom disekcije, dužeg trajanje zahvata i većeg rizika od perforacije u odnosu na intervencije na želucu i jednjaku. Zbog toga u međunarodnoj literaturi posebno važno mesto zauzimaju studije koje prikazuju dugoročno iskustvo iz jednog centra sa uvođenjem novih tehničkih pristupa koji poboljšavaju preglednost, stabilnost radnog polja i kontrolu elektrokauterizacije tokom ESD.